Escape Room

 

Procene su da se od 2007. do 2016. godine iz Srbije iselilo oko pola miliona ljudi, što zanči da se iseljava od 30.000 do 60.000 ljudi godišnje, uglavnom visko obrazovanih, što se kolokvijalno naziva odliv mozgova i ima direkntu posledicu na ponudu radne snage. Prvo na pamet pada ogramon broj lekara i lekarki koji čak sistematski odlaze u zemlje zapadne evrope, najčešće u Nemačku. I sam pripadam ovoj grupi ljudi koji su se emigrirali u ovom periodu. Dobro, nisam lekar, mada bi deda voleo da jesam. Dobro nisam u Nemačaku ali bi deda voleo da jesam. Kroz ovu imersivnu  paradoksalnu instalaciju koja je u isto vreme i particpaiticni perfomans baziran na ličnom iskustvu življenja u emigraciji, tretiram isksutvo "intergarcije", migratnskih politika, politike pripadanja, svoju poziciju i ulogu.

Escape room je vrsta igre u kojoj igrač rešava zagonetke i izvršava zadatke najčešće u cilju beksva iz zadate prostorije te nas na taj način stavlja u ravan ponašanja usmereno ka cilju, što sa sobom nosi odredjene namere i otvara mogućnost za delanje. Sam naziv je preuzet kako bi se stavio akcenat na celokupno proživljeno multi-modalno iskustvo, koje nije uslovljeno samo spošljašnjim senzornim nadražajima već takodje proizilazi iz očekivanja, namera, kao i takozvanog "affordances-a" koje je prema Gibsonu, ovraranje mogućnosti za delanje.  Akcija i percepcija su neumitno usko povezane, definišu jedna drugu. Mi percipiramo svet u nameri da bi delali, da bi postigli neke ciljeve, stoga percepcija nije objektivno sageldavanje sveta, onakakv kakav jeste, već pre svega  onakav kakav  bi mogao biti koristan za nas. Ta vrsta stvorenog očekivanje, kroz traženje, direkno utiče na samu fenomenalnu svest.

Ključni aspakat ovog partikularnog iskustva su 3D pritnove mozga u prirodnoj veličini koji zbog svog " affordances-a ali i u zavisnosti od konteksta mogu da posluže recimo za kamenovanje ili za igru bacanja kamena u dalj. Na zidu koji je ofarban u hroma key zelnu boju , crvenom bojom nacrtan je outline tj granice Austije, kao meta koju ja u performansu  pokušavam da pogodim, dok se mozgovi kojim gadjam raspršavaju u delove ostajući na podu kao svedočansto ovog nasilnog čina.

Sam rad, razumem kao sveokupno proživnljno iskustovo, kognitinvni prostor rešavanja problema, kroz koji sam pomsatrač mora da prodje ali i da uzme učešće, te da pasivne objekte animira kroz igru u svesti i učini korisnim te na taj način transformiše samu fenomenalnu svest. 

Konceptunali trik ovog Esapce Room - Srbija edition  je u tome što izlaza nema.